Prvo je bila priča, samo da se Jugoslavija razbije
Onda će svi biti srećni, i poteći će med i meko
Da, kako da ne
Oteli su nam državu od građana i sveli na produženu ruku vladajuće stranke
Sada se sve češće pominje ujedinjenje Srbije i Republike Srpske
Da, i šta onda?
Kada se to desi, ko će nam onda biti kriv?
Neko mora da bude, jer Srbin ne postoji bez neprijatelja
I kada ga nema, mora da ga nadje
Da li su Srbi iz Bosne, više Bosanci ili Srbi
Ili i jedno i drugo
Šta god da su, njihovo je
Opet nečim treba zamajavati ljude
Čime drugim
Nego velikom Srbijom, a nijedna Srbija nije dovoljno velika, i svaka mora da bude još veća
A gde je velika Srbija? Tamo gde su Srbi
A gde su Srbi? Svuda su Srbi
Prvo Republika Srpska, pa Crna Gora, pa idemo redom
Ničiju nezavisnost ne možemo da priznamo, u svačije dvorište moramo da se mešamo
Slušajući samo jednu stranu priče
Druge nema
Postoji samo jedna istina – srpska istina
Postoji samo jedan svet – srpski svet
Svi drugi su neprijatelji
I onda kada se sve to reši
Ko će onda biti problem
E dragi prijatelji, sve dok delimo ljude na nacije
Umesto na ljude i neljude, nema nama pomoći
Kao ljudi treba da se ujedinimo, a ne kao kao Srbi
Zato što teško onda onome ko to nije
A živi tamo gde živi
Sve dok se gleda samo srpski interes, a ne zajednički, svih građana
Nema nama pomoći
I uvek isti nacionalizam koji isključuje sve druge
I stvara atmosferu kakvu stvara
Opet je Bosna problem
Opet je Crna Gora problem
Opet su svi drugi problem
Umesto da se nekad pođe od sebe, i od pogrešne politike koja se vodi
Koja izaziva samo strah i zlo
U krajnjem, šta ako ostali gradjani Bosne i Hercegovine ne žele ujedinjenje sa Srbijom
Ili ko njih pita
Zar to nije mešanje u život jedne nezavisne države
Ili uvek mora samo kako Srbin hoće
A posle su mu svi drugi krivi
Nešto je i do njega
Piše Stefan Simić
