Lični stav

Piše Vuk Drašković – Ukrajinski termopili

 

Ruske granate razaraju i to osećanje.

U svetu se govori i piše da je današnja Srbija jedina evropska država koja je uz Rusiju.

Netačno.

Uz Rusiju, koja razara Ukrajinu i seje smrt po njoj, nije ni Rusija Alekseja Navaljnog, koji je u tamnici, ni Borisa NJemcova, kojeg su ubili, ni Dmitrija Muratova, koji u Moskvi štampa Novu gazetu na ukrajinskom jeziku, ni njegova redakcija od petorice usmrćenih novinara, među kojima je i Ana Politkovskaja.

Sa Rusijom kremaljskih „silovika“ nije ni Rusija Mihaila Gorbačova, ni Borisa Jeljcina, ni generala Leonida Ivaševa, koji javno traži ostavku Vladimira Putina.

Na strani Ukrajine su i Aleksandar Solženjicin, i Boris Pasternak, i dvadesetak miliona ubijenih u gulazima Josifa Staljina.

„Sa radošću smo oslobađali tuđe prestonice i sa strahom se vraćali u svoju“, napisao je Josif Brodski u pesmi posvećenoj maršalu Georgiju Žukovu.

Da je živ, danas bi dopisao da ruski vojnici nevoljno porobljavaju tuđe prestonice, i time sramote svoju.

Već duže od jedne decenije, srpski tabloidi, televizije sa nacionalnom frekvencijom, vladike, brojni akademici, lideri stranaka, ministri, osuđeni ratni zločinci, bogotvore Vladimira Putina i projekat „ruskog sveta“, uzor i nadu za „srpski svet“, kao pobedonosni završetak strašnih ratova u kojima je razbijena Jugoslavija.

Na pokličima da je BiH neodrživa država, da je Crna Gora „istorijska greška“, kao i Ukrajina, da crnogorska nacija ne postoji, da će Srbi „dogodine biti u Prizrenu“, vaspitavane su i vaspitane legije srpskih nacista.

Sutra, da one ruske trupe krenu i na Srbiju, mnogi bi ih Srbi dočekali kao oslobodioce!

Oficiri službi, istih službi i u Moskvi i u Beogradu, i njihovi državni i politički megafoni, govore da nema razlike između granatiranja Ukrajine danas i NATO bombardovanja Srbije 1999. godine.

Razlika je velika.

Osam dugih i strašnih godina pre NATO bombi, režim Slobodana Miloševića je rušio, palio i sejao grobove.

Odbijao je sve međunarodne sporazume u čijem je sastavljanju aktivno učestvovala i Rusija Borisa Jeljcina, uključujući i ponuđeni sporazum u Rambujeu, uoči NATO intervencije.

Umesto sporazuma, kojim nije narušavan teritorijalni integritet Srbije, Milošević je izabrao rat. Svaka NATO granata i bomba imale su njegovo punjenje. rat je izgubio, potpisao kapitulaciju i gubitak Kosova.

Istina je da je NATO bombardovao Srbiju bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN.

Ali, istina je, što prećutkuju i u Moskvi i u Beogradu, i da je NATO bombardovanje, po vojnoj kapitulaciji Srbije, legalizovao Savet bezbednosti UN, i to po 7. poglavlju Povelje UN, uz saglasnost i Rusije.

Ukrajina se može porušiti i okupirati, ali se ne može pokoriti. I ruska okupacija Ukrajine i svetska izolacija Rusije mogu se okončati samo u Moskvi.

Ruski narod će naći, mora naći, i mudrost i ljude za novu perestrojku.

 

izvor: danas.rs


Komentari
Na vrh