Kolumne

Piše: Slobodan Martinović – Priče o atentatima

Priče o atentatima, koje se iznose javno, su  glupe. Bilo da su istinite, izmišljene ili u službi propagande. Iz razloga što mogu da se stvarno dogode. Uzbunjivati javnost, targetirati osobu je opasno i neozbiljno.

Čemu služe tajne službe nego da preventinvo deluju na svaku opasnost, koja preti, pojedincima, grupama, u zajednici. Ova tabloidizacija atentata, na predsednika Vučića, je najveća opasnost za samog Vučića. Zašto je to dozolio?

U takvom ambijentu teško je odrediti realnu opasnost. Zato svi, koji se oglašavaju na ovu temu, dobro da razmisle o svojim izjavama.
Điniđić je pred atentat bio ostavljen od svih. Policije, vojske, tajne službe, koalacionih partenera. Čak su ga i novinari iz kruga dvojke kritikovali. On nije imao na svojoj strani ni pozornike ispred zgrade Vlade gde je streljan. A on je realno bio u smrtnoj opasnosti.
Oliver Ivanović je, nesvesno, svoj atentat predvideo.

Kralj Aleksandar ni pancir nije hteo da stavi. Nije hteo državu da izloži finansijskom trošku, od četrdeset hiljada dolara, za dodatno obezbeđenje u Marseju.

Neka službe, ćutke, rade svoj posao. A mediji da ćute.

Centar za istraživanje u politici Argument
www.bitovik.org.rs


Komentari
Na vrh