Skoro je nepotrebno pisati o rezultatu te stranke na nedavnim izborima. Bez iznenađenja. Nekoliko godina sam ih upozoravala da će skupo platiti svaku petljavinu sa SDA. Pisala sam Željku Komšiću pre 4-5 godina i objasnila mu da je nenormalna bilo kakva saradnja sa rigidnom desničarskom strankom, pri tom krajnje autoritarnoj kao što je SDA, jednako kao NiP, HDZ, SDS, SNSD…
Ja smatram DF jedinom građaskom strankom i jedinom strankom levog centra. SDP se pretvorio u fašističku stranku a njen firer u pravu bezobzirnu zver, pa nam je od „građana“ u ringu ostao još samo DF. Razumem političku pragmatičnost i težnju da se bude u vlasti na lokalnom nivou ali tu se ne sme prekoračiti prag limitiranih ideoloških razlika. Bolje je biti u opoziciji i bockati poziciju suvislim predlozima nego biti u vlasti sa ideološkim protivnicima. Naravno, uvek se mora biti u službi naroda pa ih podržati u slučaju da se poziciji omakne neki potez u cilju jačanja države i statusa naroda…
Cena tog političkog avanturizma se mora platiti a plaća se na izborima. Izbori su jasno kazali da su Fortova FGR i Željkina DF najveći gubitnici od ozbiljnijih parlamentarnih stranaka. Ovde ne računam levatske stranke kao što je „IDE VOJSKA RAME ISAKA…“ Hadžikarićeva, Seferova, Radončićeva… i ZNG (stranka koja je izneverila sva naša ocekivanja).
Spomenuti su doživeli totalni debakl i razumno je razmišljati o njihovom nestanku sa političke scene.
Pozvao me onomad Želko Komšić na kafu da razgovaramo i da mi objasni neke svoje poteze. Biba Kerla mu je odnela nekoliko mojih komentara pa je bio dobro upoznat sa kim ima posla. Nisam otišla. Ne zato što ga ne poštujem, dapače, nego što znam da se neće ništa promeniti. Kod naših politicara ima urođena nevaljasta osobina da se tvrdoglavo drže svojih zamisli. Retko ili nikako ne popuštaju ni pred boljim rešenjima. Setimo se samo borbe SDP-ovih žena da Maunaga ne bude postavljen na mesto ministra. Nametnuti fašistički veleizdajnik Nikšič se nije udostojio da razmotri zahtev uvaženih i dokazanih antifašistkinja. Tako je kod svih lidera. Nisam želela da mi izleti neki nekontrolisani komentar pa sam izbegla taj susret. Sada nakon detaljnih izbornih analiza, verujem da je Željku jasno gde je pogrešio. Verujem da shvata da ih je Slaven Kovačević spasao još ubedljivijeg debakla.
Malo je vremena ostalo do Opštih i Predsedničkih izbora. Moraju se povući bolni rezovi i radikalne promena ako se želi bilo kakav popravak trenutnog rejtinga. Željki mora biti jasno da više ne može biti kandidat na predsedničkim izborima. Izgubiće neslavno. Predugo je na najodgovornijim funkcijama. Oseća se zamor na njemu, ali i zamor njegovih glasača.Već danas mora pripremati i u vatru gurati svežeg kandidata, jakog građanskog opredeljenja ali modernijeg pristupa bez populizma. Realnu osobu koja će narod gledati pravo u oči i govoriti samo istinu, ma kakva ona bila, a ne govoriti ono što bi narod voleo da čuje. Sem toga, taj kandidat bi se trebao odreći svih privilegija koje mu pripadaju i time pokazati da razume narod, da ne želi živeti raskošno na grbaci siromašnog naroda. Najbolje bi bilo da to bude žena. Nije nužno da bude član DF. U BIH ima izvrsnih, dostojanstvenih politički neangažovanih intelektualki koje bi bile nova nada svih građana BiH. HDZ-ovi i Šmitovi proustaški protukandidati bi tu prošli kao Borjana Krišto u okršaju sa Željkom.
Oporavljenia i osvežena DF nam je jako potrebna. Jedina nam je preostala nada ali nije ni to rešenje za našu katastrofalnu sadašnjost. Previše smo duboko u g….