Čini mi se da ovaj “problem” traje od Kosovske bitke, naovamo. Apsolutna nepotrebnost glorifikacije poraza.
Nesporno da istočne komšije ulažu značajna sredstva u sport, imaju sjajne pojedince i timove, ali ta patološka potreba da budu prvi u svemu, jednostavno prelazi u cirkus.
Svako ko realno sagleda činjenice postaje izdajnik, strani plaćenik, neprijatelj. Možemo do jutra citirati razne dobrice ćosiće, andriće, pronalaziti istorijske uzroke bolesti, ali zaista “Belgrade, you have a problem”.
I to baš težak problem koji kad kulminira, prelazi iz patologije u agresiju.
