Povodom prijedloga zakona o ustupanju radnika, a nakon analize predloženih odredaba, Upravni odbor Samostalnog sindikata radnika hemije i nemetala u F BiH (dalje: Sindikat) smatra da nacrt zakona o ustupanju radnika ne donosi ništa dobro radnicima u F BiH. Naprotiv, Sindikat smatra da se, radnicima se na perfidan način smanjuju prava iz radnog odnosa, omogućavajući im da budu „ustupljeni“. Pa krenimo redom:
Mora da smo zaboravili definiciju radnog odnosa iz zakona o radu pa ćemo ovom prilikom da sve podsjetimo na istu. Prema važećem zakonu o radu radni odnos je pravni odnos između radnika i poslodavca, koji se zasniva ugovorom o radu. Poslodavac je u radnom odnosu dužan radniku dati posao te za obavljeni rad isplatiti mu plaću, a radnik je dužan obavljati preuzeti posao, prema uputama poslodavca datim u skladu s naravi i vrstom posla. Bitne karakteristike tog odnosa su dobrovoljnost i slobodna volja pri zasnivanju istog, te obavljanje posla za plaću.
Kada je radnik zasnovao radni odnos u preduzeću sa opisom poslova, nije bilo riječi o tome da može biti „ustupljen“, niko mu nije rekao da je mašina ili roba koja će da se preveze sa jednog radilišta na drugo i nije mu rečeno da zbog toga nema nikakvih prava da kaže nešto protiv „svog“ poslodavca.
Sindikat pita poslodavce kako i na koji način se može garanatovati radniku da će u drugom preduzeću obavljati isti posao, ako se zna da sistematizaciju poslova prave poslodavci prema svom nahodjenju i da često ne bude ispoštovana klasifikacija zanimanja u F BiH?
Sindikat mora sve učiniti da radnik ne bude ustupljen drugom poslodavcu po ovakvim predloženim odredbama zakona, jer poznavajući naše poslodavce i način njihovog rada ovaj model će isti obilato da koriste. Kako ćemo omogućiti zaštitu prava radnika kod ustupljenog poslodavca, šta u slučaju kada se radnik „prisiljava“ da bude ustupljen drugom poslodavcu i kod istog dobije otkaz?
Ne možemo a da ne pomenemo odredbu Nacrta člana 17 stav 1 kojom je propisano da:“(1) Ustupioc može ustupljenom radniku da otkaže ugovor o radu ili izrekne drugu mjeru ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost radnika i njegovo ponašanje u skladu sa zakonom o radu i opštim aktima koji se primenjuju kod poslodavca korisnika i kod ustupioca“.
Šta sve poslodavci mogu da podvedu pod „ponašanje radnika i opšte akte“ znaju samo oni. Toliko su to široko postavljeni pojmovi da je u praksi iste nemoguće kontrolisati.
Prilikom predlaganja ovog zakona poslodavci su zaboravili da radnici nisu roba niti mašine koje se iznamljuju i knjigovodstveno preko kompenzacija zatvaraju, jer u biti ovaj zakon ne predstavlja ništa drugo nego „moderno ropstvo“. Prepisuju se odredbe iz Evrope, ali gospodo mi živimo u Bosni i Hercegovini gdje radnici jedva kraj sa krajem sastavljaju, pa molim poslodavce kada sljedeći put budu PREPISIVALI zakone, da ne zaborave prepisati i plaće iz Evrope.
Gospodo poslodavci, radnik nije roba, nego isti ima srce i dušu i porodicu koju od svog rada treba da hrani. Kako ćemo objasniti djeci radnika da mu je otac ili majka „ustupljen“ i da će kasniti ili da će tek doći za 7 dana kući? Sramotno i nemoralno je što se na ovakav način postupa sa radničkom klasom.
Imajući u vidu sve navedeno Sindikatu nije jasno koje su to odredbe u zakonu koje donose poboljšanja za radnička prava i za investicije u ovoj zemlji, kako to poslodavci navode u obrazloženju zakona.
Osim eklatantno navedenih primjera smanjenja radničkih prava Sindikat nije naišao niti na jednu odredbu u prijedlogu zakonu koja bi poboljšala prava radnika. Sve ono što je napisano ostavljena je mogućnost da se u praksi izmanipuliše, jer je nacrt veoma nedorečen, i pisan očito po volji raznih lobija. Isti mora biti ponovo temeljito uradjen, a možda da prepišemo i odredbe o zaštiti radnika iz Evrope.
