Dok političari pokušavaju održati privid vlasti u interesu građana, napadaju sve što se može napasti, raduju se evropskom putu pa ga blokiraju, Bosna i Hercegovina se suočava sa demografskom implozijom, da ne kažemo katastrofom. Sve nas je manje, a posljedica sve više. Što bi rekli: „Selo gori, a baba se češlja“.
Za decembar prošle godine uplaćena je penzija za 434.167, a u aprilu za 446.315 penzionera. Za četiri mjeseca penzioni fond je dobio 12.148 ljudi, gotovo jedan mali grad, koji neće dobiti penziju od onog što su 40 godina radili i uplaćivano im je preko doprinosa, nego od onoga što uplaćuju današnji uposlenici. Ono što su penzioneri zaradili, davno je potrošeno.
U februaru ove godine, prema Agenciji za statistiku Bosne i Hercegovine, 338.528 je uposlenih. Kad uporedimo s brojem penzionera, imamo jači ‘održavani’ grad od 107.787 ljudi.
Prema UNFPA BiH, pretpostavke su da će 2031. broj penzionera biti veći za 96.167. Međutim, mi smo uranili, može se reći, deceniju. Koliko Bosna i Hercegovina rapidno nestaje, ukazuju sve statisike i istraživanja. Škole se zatvaraju, a broj studenata sve manji. Djece se sve manje rađa, a zemlju je napustilo više od pola miliona stanovnika. Iseljava se s prostora cijele Bosne i Hercegovine – i zaposleni i nezaposleni. Dosta im je strepnje od rata i nepravde.
Ko će puniti budžet? Za zdravo funkcionisanje društva i njegove ekonomije potrebna su tri radnika na jednog penzionera. Da li nam je jasno u kakvom smo problemu? Penzioni sistem je zvanično neodrživ. Puteve nam grade ljudi iz Bangladeša. A brda nam kopaju da peru zlato za Evropu. Pustošenje je samo popratna pojava.
